Барбара

Сети се Барбара,
без престанка је кишило
над брестом тога дана,
а ти си ходала насмејана
покисла, радосна, очарана, под кишом
сети се Барбара,
без престанка је кишило над брестом
а ја сам те срео у улици Сијама
смешила си се,
и ја сам се смешио
ти коју нисам познавао,
ти која ме ниси познавала
сети се
сети се тога дана
не заборави
неки човек је стајао у трему и
викнуо твоје име, Барбараа
ти си по киши к њему потрчала
радосна, покисла, очарана
у његов загрљај пала
сети се тога Барбара,
не љути се што ти говорим ти
ја кажем ти свима које волим
чак и онима које сам једном видео
ја кажем ти онима који се воле
чак и онима које нисам упознао
сети се Барбара и не заборави
ту кишу мудру и сретну,
на своме лицу сретном
над овим градом сретним
ту кишу изнад мора и изнад арсенала
ту кишу што је пала на брод из Цезана,
Барбара рат је је свињарија велика и шта је са собом сада
под кишом канонада огња, крви и челика
а онај који те је грлио, заљубљено
је ли умро, нестао или још увек живи
ох, Барбара
без престанка киши над Брестом
једнако као и тада
али то није исто, и све је срушено
то су поротне кише, страшне и неутешне
то није олуја више од огња, крви и челика
то су напросто облаци
што као псета цркавају
као псета што нестају у млазу воде
над брестом
да труну негде далеко, далеко,
далеко од бреста
од кога ништа не оста.
Барбара, Барбара.