Дневник једне сањалице

Archive for the ‘Поезија и проза’ Category

Увело лишће

In Жак Превер, Поезија и проза on август 28, 2008 at 2:37 am

Оригинална верзија на француском

„Јe voudrais tant que tu te souviennes
Des jours heureux où nous étions amis.
En ce temps-là la vie était plus belle,
Et le soleil plus brûlant qu’aujourd’hui.
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle.
Tu vois, je n’ai pas oublié…
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Et le vent du nord les emporte
Dans la nuit froide de l’oubli.
Tu vois, je n’ai pas oublié
La chanson que tu me chantais.
C’est une chanson qui nous ressemble.
Toi, tu m’aimais et je t’aimais
Et nous vivions tous deux ensemble,
Toi qui m’aimais, moi qui t’aimais.
Mais la vie sépare ceux qui s’aiment,
Tout doucement, sans faire de bruit
Et la mer efface sur le sable
Les pas des amants désunis.
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Mais mon amour silencieux et fidèle
Sourit toujours et remercie la vie.
Je t’aimais tant, tu étais si jolie.
Comment veux-tu que je t’oublie ?
En ce temps-là, la vie était plus belle
Et le soleil plus brûlant qu’aujourd’hui.
Tu étais ma plus douce amie
Mais je n’ai que faire des regrets
Et la chanson que tu chantais,
Toujours, toujours je l’entendrai!“

Енглески превод

„I would like as much as you remember
The happy days where we were friends.
In this time the life was more beautiful,
And the sun more burning than today.
The dead leaves collected with the shovel.
You see, I did not forget…
The dead leaves collected with the shovel,
The memories and the regrets also
And the wind of North carries them
In the cold night of the lapse of memory.
You see, I did not forget
The song that you sang me.
This is a song which resembles to us.
You, you loved me and I loved you
And we lived both together,
You who loved me, me who loved you.
But the life separate those which love themselves,
All softly, without making noise
And the sea erases on the sand
The Steps of divided lovers.
The dead leaves collected with the shovel,
The memories and the regrets also
But my quiet and faithful love
Smiles always and thanks the life
I loved you so much, you was so pretty.
Why do you want that I forget you ?
In this time, the life was more beautiful
And the sun more burning than today.
You were my softer friend
But I don’t have only to make regrets
And the song than you sang,
Always, always I will hear it!“

Српски превод

„Желео бих да се увек сећам
Срећних дана наше љубави
Тада је живот био много лепши
И сунце блиставије било но данас.
Увело лишће слаже се по земљи
А ја те још нисам заборавио.
Увело лишће слаже се по земљи
Ко наша туга и успомене
Хладни ветар односи их
Заједно све у ноћ заборава.
А видиш нисам заборавио
Песму коју си ми певала
Та песма је била слична нама
И теби која си ме волела
И мени који сам те волео.
Живели смо заједно
Ти која си ме волела
И ја која сам те волео.
Али живот раздваја
Оне који су се много волели.
Сасвим полако и без шума
Море брише трагове по песку
Корака разишлих се љубавника.“