Дневник једне сањалице

Ti koja imaš nevinije ruke

In Vesna Parun on август 28, 2008 at 1:37 am

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umeš s njegova čela čitati bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore senke kolebanja s njegova lica
kao što prolećni vetar otklanja sene oblaka
koje plove nad bregom.
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak njegovim mislima,
i tvoje grlo hladovina njegovu ležaju,
i noć tvoga glasa voćnjak još nedodirnut olujama.
Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju koje su ga ljubile pre tebe.
Boj se jeka što se približuju nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu
pod nevidljivom planinom na rubu mora koje huči.
Šeći njegovim žalom. Neka te susreću ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom biti će ponizne.
Neka ti pevaju ptice koje ja ogrijah u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dečak kojeg zaštitih od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cveće koje ja zalivah
svojim suzama.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: