Дневник једне сањалице

Oproštajno pismo

In Габријел Гарсија Маркес on август 28, 2008 at 2:02 am

Kada bih imao jedan komadić života
dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle
da prestaju da se zaljubljuju kad ostare
a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se
zaljubljuju
Kada bi Bog za trenutak zaboravio
da sam ja samo krpena marioneta,
i podario mi komadić života,
moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede,
već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam
da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju
gubimo šezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.
Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od
čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno,
izlagao potrbuške suncu,
ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao
da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu
Benedetijevu poemu,
a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu
u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,
i strastveni poljubac njihovih latica…B
ože moj kad bih imao jedan komadić života…
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim
da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih
zaljubljen u ljubav.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću,
već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine,
a da nezna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da,
kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom,
po prvi put,
prst svoga oca
da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo
jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas,
ali avaj,
od kakve je to koristi vama
ako svoje znanje ponesem
u ovom sanduku,
nesretan ću umirati.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: