Дневник једне сањалице

Jadniče

In Mihail Eminesku on август 28, 2008 at 1:32 am

Nek svet mu prizna vrednost slavom i stihovima…
Al šta će mudrac stari od svega toga da ima?
Besmrtnost, može se reći.
Jer život njegov se ceo
Oko jedine misli, ko puzavica, spleo.
„Kad umrem – govori sebi – ime će moje da šalje
Vek veku kroz ljudska usta, i nosiće ga sve dalje,
I večno, po celom svetu, u kutu nečijeg čela,
Sačuvaće mi se ime, spas’će se moja dela!“
Jadniče!
Zar ti pamtiš sve što si čuo po svetu,
I sve što beše pre tebe, sve što si rek’o u letu?
Od svega toga premalo.
Slike tek poneka crta,
Misli tek poneki pramen, ili hartija razdrta;
A pošto ni sopstveni život napamet ne znaš ceo,
Zar bi se drugi zbog tebe u traganju mučiti hteo?
Možda ce marljivac neki, bled, usred novoga veka,
Okružen hrpama spisa, i samo ko hrpa neka,
Jezika tvoga preciznost vagati, krtica stara,
I prašinu iz tvojih knjiga brišući s naočara
Pustiće da te spomene, zbijenog u dva-tri reda,
Čitav svet možeš da gradiš, il’ rušiš… zaludne želje;
Preko svega će pasti tek jedna lopata zemlje.
Ruka koja je žudela svemira skiptar, i misli
Što svemir shvatiše ceo, međ čet’ri daske se stisli…
Doći će i da te prate, u sjajnoj povorci, skrušeni,
Do tvoga groba, s pogledom praznim i ravnodušnim…
Patuljak iznad svih ce se uzdići tada da besedi,
Ne tebe da bi slavio… već sebe uvis da preseli,
U senci tvoga imena.
To čeka te.
Zašto kriti?
I manje čak… Potomstvo će, misliš, pravednije biti?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: